О мени

"Многе надарености које носимо у себи морамо поштовати као дарове својих предака, које су они у нама оставили као наследје својих дела и судбина"

Радосав Ћирковић - Ћирке, свој сликарски пут започиње давно, још од своје дванаесте године, када добија страховит нагон да ствара. То своје прво сликарско платно није сачувао, нестало је, али тај мирис свеже сликарске боје и терпентина, остаће заувек присутан у његовом бићу. Сликарство је дар који треба да се негује и развија. Срећан је онај који наидје на правог учитеља, који ће да усмери и ојача уметнички дух младенца, и тако осокољен закорачи у бесконачни свет уметности.

Током гимназијског школовања, Радосав долази у контакт са тадашњим професором Светиславом Младеновицем који у њему препознаје сколоност ка цртању и сликању. Из тог периода је сачувано пар цртежа на којима се јасно види склоност ка надреалним сликарским изразом. Упоредо са сликарством, развија се и љубав ка музици и спорту, која избија у први план и то траје све до 1990 год. Следеће, 1991 године, почиње свакодневни сликарски рад , те две године касније, 1993 , постаје члан Удружења ликовних уметника Крагујевца -ЛУК. Од 1995 године активно ради секретарске послове ЛУК-а.

Члан је и сликарско графицке секције УЛУПУДС-а. Творац је уметничке групе "Сораб". Добитник је награде "Слобода стварања - Драгутин Анчић" на сусретима сликара у Зрењанину за 2002 и 2009 годину и похвале за цртеж на Пролећној изложби цртежа ЛУК-а 2008. год.

Изложбе

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ

• 2008. год - галерија Народне библиотеке Вук Карадзић Крагујевац - циклус "Секире" - цртежи
• 2010. год - Центар за културу Гроцка - циклус "Сварга" - уља на платну
  

ВАЖНИЈЕ КОЛЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ

• Годишња изложба ЛУК-а, Крагујевац (1993 1994, 1999, 2003,2004, 2005, 2006, 2007, 2009)
• Први тријенале крагујевачке уметности, галерија Народног музеја Крагујевац (2003)
• Мајска ликовна изложба, Београд (1994, 1995,1996,1997)
• Зрењанински сусрет сликара (2001, 2002, 2003, 2004, 2007, 2008, 2009)
• Пролећна Изложба цртежа ЛУК, Крагујевац (2004, 2005, 2006, 2008, 2009, 2010)
• Изложба награђених радова ЛУК-а од 2005 до 2008 год. галерија Народне библиотеке Крагујевац
• Отворена комуникација, друга изложба малог формата - Ранчићева кућа, Центар за културу Гроцка (2009)
• Новембарски ликовни салон УЛУ Владислав Маржик - Краљево (2009)
• Изложба новопримљених чланова УЛУПУДС, галерија СУЛУЈ, Београд (2010)
• Изложба минијатура "Зрно", Зрењанин (2010)
• II Балатон салон, међународни бијенале малих ликовних дела, Мађарска 2010
• Међународни салон 2010 Надреализам Сада - интернет изложба - Коимбра, Португал

ГРУПНЕ ИЗЛОЖБЕ

• 2009 Уметничка група Сораб - галерија Народне библиотеке Вук Караџић Крагујевац
• 2010 Уметничка група Сораб - Центар за културу Гроцка - Ранчићева кућа

Филозофија живота изражена кроз уметност

У дослуху са прецима, старословенским божанствима, силама добра и зла у непрекидном трагању за вечитим истинама Радосав Ћирковић гради свој сликарски рукопис. Охрабрен и вођен духом Милића од Мачве, чију је ликовну поетику напустио, али не и заједничку везаност за корене, он бира секиру за оквир својих утемељења у животу као и уметности. Наклоност езотеричном, неговање праисконског , веровање у законитости непрекинутог природног тока, извори су његових свакодневних размишљања и проучавања, а уметност само начин да своја схватања и закључке о томе и визуелизује. Баш као што људски ум не може досећи све тајне света и Ћирковићеве представе остају недоречене. У сплету сенки и потеза, тек се назиру обриси Светог Вида. Како ово божанство оличава свеобухватност Универзума, тако још безброј детаља, а сви су потекли из исте старословенске културе, на цртежима Радосава Ћирковића, надкриљује и у једно повезује, ово свето биће. Аморфни облици се преплећу са рибама, жар птица и космичко јаје, остављају нерешеном дилему о прапочетку. Ороборос прождире сопствени реп, ширећи идеју о вечитом животном циклусу и самообновљивости материје, неуништиве и непролазне.
Јасном чврстом линијом, која дефинише облик секире, Ћирковић одељује свет физичког, појавног , од околног простора . Белина, као светлост и симбол духовности на једној, и испуњеност - живот – материја на другој страни. Финим сенчењем прецизном руком, уметник наглашава оштрину сечива и бљесак метала. Пластичношћу моделовања постиже снагу сугестивног.
Секиром се штити и бори, храни и побеђује. У њој је сконцетрисана снага света, она је предводник божанског. Читаву своју поетику, Ћирковић је исплео из овог симбола. Обузет жељом да у ликовност преточи причу предака. Поткрепљен литературом кренуо је у авантуру. Оно што је од памтивека, физички присутно попут секире, проговорило је чврсто утемељеном, опипљивом препознатљивом реалношћу, на његовим сликама. Небеска и бића из легенди, продукти маште и духа, негде између су асоцијативног и апстрактног. Однос између та два света, Ћирковић је испратио цртежом, флуидним сенкама и утишаним контрастима унутар форми, одсуством и присуством на глобалном плану слике. Не само да се поигравао док је уплитао форме у јединствену ликовну причу, већ се смело упустио у комуникацију са материјом и светлошћу, пошто нас је претходно јасним линијама и чистим обрисима уверио у несумњиво занатско умеће. Уместо да буде основа, полазиште, цртеж је у његовом случају, изнео снагу и целовитост једне озбиљне контенплативне слике.

Маја Станковић, историчарка уметности - ликовни критичарr