O meni

"Mnoge nadarenosti koje nosimo u sebi moramo poštovati kao darove svojih predaka, koje su oni u nama ostavili kao nasledje svojih dela i sudbina"

Radosav Ćirković - Ćirke, svoj slikarski put započinje davno, još od svoje dvanaeste godine, kada dobija strahovit nagon da stvara. To svoje prvo slikarsko platno nije sačuvao, nestalo je, ali taj miris sveže slikarske boje i terpentina, ostaće zauvek prisutan u njegovom biću. Slikarstvo je dar koji treba da se neguje i razvija. Srećan je onaj koji naidje na pravog učitelja, koji će da usmeri i ojača umetnički duh mladenca, i tako osokoljen zakorači u beskonačni svet umetnosti.

Tokom gimnazijskog školovanja, Radosav dolazi u kontakt sa tadašnjim profesorom Svetislavom Mladenovicem koji u njemu prepoznaje skolonost ka crtanju i slikanju. Iz tog perioda je sačuvano par crteža na kojima se jasno vidi sklonost ka nadrealnim slikarskim izrazom. Uporedo sa slikarstvom, razvija se i ljubav ka muzici i sportu, koja izbija u prvi plan i to traje sve do 1990 god. Sledeće, 1991 godine, počinje svakodnevni slikarski rad , te dve godine kasnije, 1993 , postaje član Udruženja likovnih umetnika Kragujevca -LUK. Od 1995 godine aktivno radi sekretarske poslove LUK-a.

Član je i slikarsko graficke sekcije ULUPUDS-a. Tvorac je umetničke grupe "Sorab". Dobitnik je nagrade "Sloboda stvaranja - Dragutin Ančić" na susretima slikara u Zrenjaninu za 2002 i 2009 godinu i pohvale za crtež na Prolećnoj izložbi crteža LUK-a 2008. god.

Izložbe

SAMOSTALNE IZLOŽBE

• 2008. god - galerija Narodne biblioteke Vuk Karadzić Kragujevac - ciklus "Sekire" - crteži
• 2010. god - Centar za kulturu Grocka - ciklus "Svarga" - ulja na platnu
  

VAŽNIJE KOLEKTIVNE IZLOŽBE

• Godišnja izložba LUK-a, Kragujevac (1993 1994, 1999, 2003,2004, 2005, 2006, 2007, 2009)
• Prvi trijenale kragujevačke umetnosti, galerija Narodnog muzeja Kragujevac (2003)
• Majska likovna izložba, Beograd (1994, 1995,1996,1997)
• Zrenjaninski susret slikara (2001, 2002, 2003, 2004, 2007, 2008, 2009)
• Prolećna Izložba crteža LUK, Kragujevac (2004, 2005, 2006, 2008, 2009, 2010)
• Izložba nagradjenih radova LUK-a od 2005 do 2008 god. galerija Narodne biblioteke Kragujevac
• Otvorena komunikacija, druga izložba malog formata - Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka (2009)
• Novembarski likovni salon ULU Vladislav Maržik - Kraljevo (2009)
• Izložba novoprimljenih clanova ULUPUDS, galerija SULUJ, Beograd (2010)
• Izložba minijatura "Zrno", Zrenjanin (2010)
• II Balaton salon, medjunarodni bijenale malih likovnih dela, Madjarska 2010
• Medjunarodni salon 2010 Nadrealizam Sada  - internet izložba - Coimbra, Portugal

GRUPNE IZLOŽBE

• 2009 Umetnička grupa Sorab - galerija Narodne biblioteke Vuk Karadzić Kragujevac
• 2010 Umetnička grupa Sorab - Centar za kulturu Grocka - Rančićeva kuća
  

Filozofija života izražena kroz umetnost

U dosluhu sa precima, staroslovenskim božanstvima, silama dobra i zla u neprekidnom traganju za večitim istinama Radosav Ćirković gradi svoj slikarski rukopis. Ohrabren i vođen duhom Milića od Mačve, čiju je likovnu poetiku napustio, ali ne i zajedničku vezanost za korene, on bira sekiru za okvir svojih utemeljenja u životu kao i umetnosti. Naklonost ezoteričnom, negovanje praiskonskog , verovanje u zakonitosti neprekinutog prirodnog toka, izvori su njegovih svakodnevnih razmišljanja i proučavanja, a umetnost samo način da svoja shvatanja i zaključke o tome i vizuelizuje. Baš kao što ljudski um ne može doseći sve tajne sveta i Ćirkovićeve predstave ostaju nedorečene. U spletu senki i poteza, tek se naziru obrisi Svetog Vida. Kako ovo božanstvo oličava sveobuhvatnost Univerzuma, tako još bezbroj detalja, a svi su potekli iz iste staroslovenske kulture, na crtežima Radosava Ćirkovića, nadkriljuje i u jedno povezuje, ovo sveto biće. Amorfni oblici se prepleću sa ribama, žar ptica i kosmičko jaje, ostavljaju nerešenom dilemu o prapočetku. Oroboros proždire sopstveni rep, šireći ideju o večitom životnom ciklusu i samoobnovljivosti materije, neuništive i neprolazne.
Jasnom čvrstom linijom, koja definiše oblik sekire, Ćirković odeljuje svet fizičkog, pojavnog , od okolnog prostora . Belina, kao svetlost i simbol duhovnosti na jednoj, i ispunjenost - život – materija na drugoj strani. Finim senčenjem preciznom rukom, umetnik naglašava oštrinu sečiva i bljesak metala. Plastičnošću modelovanja postiže snagu sugestivnog.
Sekirom se štiti i bori, hrani i pobeđuje. U njoj je skoncetrisana snaga sveta, ona je predvodnik božanskog. Čitavu svoju poetiku, Ćirković je ispleo iz ovog simbola. Obuzet željom da u likovnost pretoči priču predaka. Potkrepljen literaturom krenuo je u avanturu. Ono što je od pamtiveka, fizički prisutno poput sekire, progovorilo je čvrsto utemeljenom, opipljivom prepoznatljivom realnošću, na njegovim slikama. Nebeska i bića iz legendi, produkti mašte i duha, negde između su asocijativnog i apstraktnog. Odnos između ta dva sveta, Ćirković je ispratio crtežom, fluidnim senkama i utišanim kontrastima unutar formi, odsustvom i prisustvom na globalnom planu slike. Ne samo da se poigravao dok je uplitao forme u jedinstvenu likovnu priču, već se smelo upustio u komunikaciju sa materijom i svetlošću, pošto nas je prethodno jasnim linijama i čistim obrisima uverio u nesumnjivo zanatsko umeće. Umesto da bude osnova, polazište, crtež je u njegovom slučaju, izneo snagu i celovitost jedne ozbiljne kontenplativne slike.

Maja Stanković, istoričarka umetnosti - likovni kritičar